Vodeni zidovi mogu biti napravljeni od kamena, drveta, gline ili različitih vrsta metala, naročito bakra. U Italiji, Španiji i Francuskoj koriste se najčešće klasični mediteranski vodeni zidovi izrađeni od livenog betona koji se odlikuju velikom postojanošću.
Ukoliko se proceni da je vodeni zid najbolje rešenje za određeni enterijer, treba izabrati najadekvatnije mesto na kojem će ovaj element doći do punog izražaja. Pri tome treba imati u vidu kako će izgledati okupan dnevnom svetlošću ili noću, obasjan vestačkim osvetljenjem.
Neosporno je da svetlucanje i žubor vode, koja se graciozno sliva niz vodeni zid, nikoga neće ostaviti ravnodušnim.
Da bismo oplemenili prostor jačim žuborom, koristimo vodene zidove kod kojih se voda pumpa pod jačim pritiskom i ne klizi po površini nego se u jednom trenutku odvaja od njega, pružajući dramatičan, snažan efekat, dok pada u rezervoar ili jezerce.
Zid na kome će biti postavljen ovakav vodeni element treba učiniti vodonepropusnim, odnosno zaštititi ga specijalnim materijalima.